Ljubav kao heroin..

KAŠETA BROKAVA , NERED U PARIZU

Dakle, moran nesto napisat jer ovi post dole..kad ga vidin sitin se božića koji mi je vise dojadi, neznan, iman osjećaj koda je doslo proljeće a ja još nisan skinu svićice sa bora.

Evo u zadnje vrime slusan ovi novi album od T.B.F-a, Galerija Tutnplok.
Stvarno su prejaki, uvik to je to sumnjan da vise bit hitova od njih oni opet izbacu album bolji nego ikad.

Sve je stalo,ko da mi je utrnija mozak,
čua san samo njen glas : ALO KUSUR MOMAK

I Ima ova pisma Lud za njon, prva psima od njih na taj kalup mislin on ko ljubavna. Ali nije ono klasicna priča, jedan mali plači pizda (tako ja pisen)
Nego onako bas kako bi govori u ekipi, tako je napisana. Ova pisma je za mene pun pogodak.


Ja san lud za njom i znan to je glupo
al srce udara ludo kad je vidin
i zbog tog se stidin, al nema mi pomoći
lud san od nula pa sve do ponoći
tu nema spasa tu nema kruva
iman kretenski osmijeh od uva do uva
žila mi kuca
stegne oko srca
zbog nje m,m,...mucam (OVO NIJE DALEKO OD ISTINE)

ja lud san za njon priznajem to
lud san za njon neznan kud sa sobom
lud san za njon priznajem to
lud sa za njon ne znam kud sa sobom



i pošto je vrime od maškara, a evo i prigoda, danas je krnoval
jedna slika maloumnika.

Prid Božić


Evo sad će nam brzo božić, mame,tate dica počet će brzo ić u shoping, dok će ih nestrpljiva dica vuć za rukav : ''Tata mogu ja za božić dobit spidermena koji baca mrižu iz ruke? '' (ovo citiran moga nećaka)
Lipo će bit vidit okićene ulice, svitla di lampaju na sve bande,dica di iz dišpeta bacaju petarde u kamene štrade di sve ozvanja od hladne zidove.
Cila familja ce se skupit na istome mistu i imat zajednički obid, na kojemu se iz godine u godinu uvik prepričavaju neke stare smišne priče, samo tu i tamo ce bit koja novitada.
Ali interesantno je to da uvik ti bude drago slusat makar istu pricu po stoti put, jer vanka je hladno a doma za stolon je lipo toplo ima spize ali to je samo dio one atmosfere koja bude, jer nemozes to napisat , to je jednostavno jedan osjecaj kojima imaš u sebi, osjećaj da nekamo pripadas, ono da si među svojima i sve ti je dobro.

Kad pođeš popit kafu sa prijateljima nece svirat neka urbana muzika i neke reperske pune mržnje i krvi,
Čut ćeš samo neke ljubavne-božićne pisme koje sve znas napamet ali stvaraju ugođaj topline.
I bit će ti drago sto imas prijateljeii bit ćeš SRITAN.
A prelipo će bit onima koji će bit zajedno, neki sritni parovi.
Ono kad ti se smrznu prsti, nos ti pocrveni i otrne, pa poč negdi s njon, na neku klupu, u neki kantun di ćeš bit podalje od gužve ali opet dovoljno blizu da vidis sritne ljude di pasaju. Ovako ovo malo zvuci njanjavo ali to je tako ako si u takvima okolnostima.hehehe ja znan da ja necu bit

I sad bi ja treba reč sve je to lipo ali meni nije tako. A defakto pola stvari mi nije tako ali znate sto?
Bit ću zadovoljan, jer iman i zasto bit. Dosta ti je samo jedna stvar a to je da ti je familja na okupu da su svi zdravi koliko-toliko i da su svi u dobrin odnosima.A to nipošto malo jer samo zamislite kako je onima sto nijedna od ovih stvari nije kako bi trebala bit, zamislite koliko je njima tesko gledat sve te sretne ljude i stat po strani ko neki uljez kad vidite tako nekoga zazovite ga neman pojma na badnjak da skupa izadete i malo izijete i poijete sa prijateljima. Jer to ljudima treba.
Takvi bit cilo vrime trebali bit ali pošto smo u kurcu ovakvi-kakvi jesmo onda bar za ovo vrime blagdana kad je to baš naglašeno trebali bi se potrudi i bar na misec dana bit bolji ljudi . Jer nije sve u svićicama koje lampaju cilo vrime i u didu mrazu kojega je izmislila coca-cola, nego ima nesto u nama sto nas natira da se u ovo vrime blagdana cili nekako rastopimo pa čak i najgori pesimisti ko što san ja. hehehe
Eto vas !! Znan da san malo urani sa ovin poston a ko zna moze bit i da nisan ali eto capalo me za pisat o ovemu.

P.S.
I je, nemoj mislit da san zaboravi Evo Prvi put da nekoga pozdravljan otkad pišen blog. Nike pizdo jedna budi mi dobro.
I naravno pozdravljan sve ostale sad da nebude da nisan nikoga drugoga pozdravi.

Idemo ispočetka

Ovako izbrisa san ostale postove jer me vezu za proslost , nije da ja pokusavam pobjeć od svoje prošlosti (ili pokusavan?)
Jednostavno mi se dize stumak kad gledan sve ono, neznan zasto eto tako , sad cu pocet opet pisat.
I koliko god mrzin sto mi je ovo sranje depresivno i nekako djeluje trulo, da ga prominin to jednostavno nebi bilo to, jer onda to nebi bi ja, jer ja san ovakav kakav san . Neznan ni ja tocno kakav san, pitajte nekoga drugoga on ce van puno bolje objasnit kakva san ja osoba. Ok danas mi je rodendan . i Zato san danas opet poce pisat jer ovo bi trebalo bit ko neko uskrsnuce i ponovno rođenje onoga sto je vec bilo polu-mrtvo.

Misli san da mi ovaj blog ne treba
i dalje mislin da mi ne treba
ali?
Opet treba mi sve
A Opet ne treba mi nista i nitko. (totalno glupo,)

Ovaj je tekst ispa ovako jer san trenutacno, Ljut,zbunjen, sritan, ljubomoran ,tuzan.
nisan inace takav mislin.. ono znan nekako slozit sve te stvari u glavu, pa nekako bez obzira koliko problema bilo ja ih uredno slozin i odma sve nekako izgleda bolje. Ali ko sto san Reka Trenutacno nisan u stanju to ucinit pa evo vidite ishod ===post koji nema veze sa normalnin sviton i svin stvarima koje su izvan moje glave.

Toliko je snijega palo
toliko je kiša lilo
Nikad više biti neće
Kao što je prije bilo.

U daljini biju ure
Idu dani, idu noći
kao divlji konji jure
sa njima ce zivot proci

Sve nas mjenja, i sve stvari
Kuće, snovi, suze , ljudi
Taj tko ljubav noću sanja
Nije isti kad se budi.

Nije isti poslije boli
nije isti poslije pada
rastanak te svaki mjenja
i mjenja te svaka nada.